Закон о порезу на доходак грађана

Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.

Зарадом, у смислу овог закона, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника и предузетника пољопривредника утврђена у складу са овим законом.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања која запослени у вези са радом код домаћег послодавца оствари од лица, које се у смислу закона који уређује порез на добит правних лица, сматра повезаним лицем с послодавцем (у даљем тексту: повезано лице).

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у вези са радом код послодавца која по основу права из радног односа лице оствари по престанку радног односа.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Примања из става 2. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне право располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља:

увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде).

Ако је запослени по основу примања из става 4. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио.

Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно, код самоопорезивања, тржишна вредност хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио.

Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно на дан у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона.

Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 4. тач. 2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.

Тржишну вредност хартија од вредности из ст. 6. и 7. овог члана утврђује исплатилац зараде, односно запослени на основу доступних података уколико су хартије од вредности добијене од с послодавцем повезаног лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години коришћења возила, умањена за износ који је запослени платио за то коришћење.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину.

Код утврђивања основице пореза на зараду примања из овог члана увећавају се за припадајуће обавезе из зараде.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Ранија одредба члана 14а став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06) била је предмет оцене Уставног суда (види Одлуку УС број ИУз 61/2009, која је објављена у "Службеном гласнику РС", број 91/2011).

Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде чини зарада из члана 13. ст. 1. и 3, чл. 14. до 14б и члана 15б овог закона, умањена за износ од 34.221 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом.

За лице које ради са непуним радним временом, умањење из става 2. овог члана је сразмерно радном времену тог лица у односу на пуно радно време.

Кад лице остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење из става 2. овог члана врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 34.221 динара месечно.

Кад лице остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 34.221 динара, односно сразмерно укупном радном времену лица у односу на пуно радно време.

Изузетно од ст. 1. до 5. овог члана, основицу пореза на зараде лица за које домаће правно лице плаћа порез сагласно члану 99. став 3. овог закона, чини износ који је домаће правно лице исплатило послодавцу из друге државе као накнаду трошкова за рад лица које је упућено, односно послато на рад код домаћег правног лица.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 2. до 5. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар.

За физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.

Физичким лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се и резиденти Републике који су упућени у иностранство на стручно оспособљавање и усавршавање за потребе послодавца у смислу закона којим се уређује упућивање запослених на привремени рад у иностранство.

Основицу пореза на зараде за новонастањеног обвезника, за зараду коју остварује по основу радног односа на неодређено време са квалификованим послодавцем, при чему заснива радни однос на радном месту за које постоји потреба да лице има посебно стручно образовање и за којим постоји потреба која се не може лако задовољити на домаћем тржишту рада, чини основица из члана 15а став 2. овог закона умањена за 70%.

Квалификовани послодавац из става 1. овог члана је послодавац који је резидент Републике и који се, у смислу одредаба закона којим се уређује порез на добит правних лица, не може сматрати повезаним лицем са послодавцем код кога је новонастањени обвезник претходно био запослен.

Изузетно од става 2. овог члана, квалификованим послодавцем сматра се било који послодавац резидент Републике, који заснује радни однос са новонастањеним обвезником који је од 1990. године барем три године испуњавао услове из члана 7. став 2. тачка 1) овог закона да се сматра резидентом Републике.

Новонастањеним обвезником из става 1. овог члана сматра се обвезник који:

Сматра се да су услови у погледу радног места и посебног стручног образовања из става 1. овог члана испуњени уколико је месечна зарада коју новонастањени обвезник из става 4. тачка 1) овог члана остварује већа од 439.692 динара.

Сматра се да су услови у погледу радног места и посебног стручног образовања из става 1. овог члана испуњени уколико је месечна зарада коју новонастањени обвезник из става 4. тачка 2) овог члана остварује већа од 293.128 динара.

Право на умањење основице из става 1. овог члана има онај новонастањени обвезник који се истовремено са заснивањем радног односа или у разумном року по заснивању радног односа, настањује на територији Републике и који испуњава услов да се сматра њеним пореским резидентом по основу центра пословних и животних интереса на територији Републике, као и њеним пореским резидентом за потребе примене уговора о избегавању двоструког опорезивања које Република примењује са другим државама.

Право на умањење основице из става 1. овог члана остварује се за период од пет година од дана закључења уговора о раду, уколико су испуњени услови из ст. 5, 6, и 7. овог члана који се односе на радно место, односно на новонастањеног обвезника током тог периода, независно од промене послодаваца.

Право из става 1. овог члана новонастањени обвезник остварује почевши од прве зараде исплаћене за месец у коме су од надлежног органа прибављени докази о испуњености услова утврђених овим чланом.

Износ умањења у висини од 70% за потребе утврђивања основице на коју се плаћа порез на зараду из става 1. овог члана, представља део зараде коју новонастањени обвезник оствари од квалификованог послодавца а на који се не плаћа порез на зараде на начин утврђен овим чланом.

Министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин остваривања права из овог члана.

Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 10%.

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу:

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тачка 11) овог члана која запослени оствари од с послодавцем повезаног лица.

Изузетно од става 1. тачка 11) и става 2. овог члана:

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 5) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 90 евра из става 1. тачка 3) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Министар финансија ближе уређује остваривање права на пореско ослобођење из става 1. тач. 7), 10) и 11) овог члана.

Изузетно од члана 14. овог закона, не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу погодности за чије пружање, у циљу стварања услова за рекреацију запослених на радном месту, послодавац има издатке за изградњу просторија и/или набавку опреме за рекреацију, по основу накнаде трошкова колективне рекреације запослених, односно организовања спортских догађаја и активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених и/или изградњи бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може се остварити само уколико се активности колективне рекреације запослених из става 1. овог члана спроводе у складу са актима послодавца и уколико сви запослени послодавца имају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима.

Изузетно од става 2. овог члана право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може се остварити и уколико сви запослени немају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима, под условом да се разлика у остваривању права може образложити одговарајућом експертизом медицине рада.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана постоји у случају организовања спортских догађаја, односно активности запослених, под условом да се они спроводе на основу образложене одлуке послодавца, при чему право учешћа на њима има и користи га значајан број запослених код послодавца.

Министар финансија ближе уређује примену одредаба ст. 1. до 3. овог члана.

Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике.

Не плаћа се порез на зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.

Не плаћа се порез на зараде на:

Укупан износ који може бити предмет ослобођења из става 1. овог члана збирно не може бити већи од 8.677 динара месечно.

Послодавац – правно лице, предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2026. године.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца .

Услови утврђени у ставу 2. овог члана у погледу минималног трајања евиденције код Националне службе за запошљавање пре заснивања радног односа, не примењују се на незапослена лица до 30 година старости која су регистрована у програм Гаранција за младе.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. марта 2014. године.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. марта 2014. године.

Послодавац има право на повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана, и то:

Повраћај плаћеног пореза из става 7. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Захтев за повраћај плаћеног пореза из става 8. овог члана подноси се на прописаном обрасцу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Фискални савет, Републичка радиодифузна агенција, Агенција за енергетику Републике Србије и друге јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Образац из става 9. овог члана и његову садржину прописује министар.

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Послодавци који за одређено лице користе или су користили олакшицу код плаћања пореза на зараде по другом правном основу у складу са одговарајућим прописом, не могу за исто лице остваривати пореску олакшицу из овог члана.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар.

Послодавац – правно лице које се, у смислу закона којим се уређује рачуноводство, разврстава у микро и мала правна лица, као и предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, који заснује радни однос са најмање два нова лица, има право на повраћај 75% плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2026. године.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Услови утврђени у ставу 2. овог члана у погледу минималног трајања евиденције код Националне службе за запошљавање пре заснивања радног односа, не примењују се на незапослена лица до 30 година старости која су регистрована у програм Гаранција за младе.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Послодавац који од 1. јануара 2016. године заснује радни однос са једним новозапосленим, па у наредном периоду заснује радни однос и са другим новозапосленим лицем, може да користи пореску олакшицу за првог новозапосленог тек по заснивању радног односа са другим новозапосленим лицем, с тим да право на повраћај плаћеног пореза за првог новозапосленог може да оствари за зараду коју је том лицу исплатио за месец у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених најмање за два у односу на број запослених који је послодавац имао на дан 31. октобра 2015. године.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац повећао број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са којима је засновао радни однос од 1. јануара 2016. године може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац смањио број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са чијим заснивањем радног односа повећа број запослених у односу на број који би био да није смањио број запослених у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године, може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. октобра 2015. године.

Повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Захтев за повраћај плаћеног пореза из става 10. овог члана подноси се на прописаном обрасцу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Образац из става 11. овог члана и његову садржину прописује министар.

Послодавац – новоосновано привредно друштво, новоосновани предузетник и новоосновани предузетник пољопривредник, који је уписан у регистар надлежног органа, односно организације, може да оствари право на ослобођење од плаћања пореза по основу зараде оснивача који су запослени у том привредном друштву, односно по основу личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана, послодавац може да оствари за зараде оснивача и личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника, исплаћене у периоду од 12 месеци од дана када је основано привредно друштво, односно регистрован предузетник и предузетник пољопривредник, чији месечни износ појединачно за свако лице у периоду коришћења ослобођења није виши од 37.000 динара који износ у себи не садржи припадајуће обавезе из зараде.

Право на пореско ослобођење престаје по истеку периода из става 2. овог члана, односно на дан када се изврши исплата месечне зараде оснивача, односно личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника која је виша од износа из става 2. овог члана, и послодавац је дужан да обрачуна и плати порез на зараду, односно личну зараду, на износ који је исплатио увећан за порез и припадајуће доприносе који се плаћају из зараде, као и да за наредне зараде исплаћене тим лицима обрачунава и плаћа порез на зараду у складу са законом.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана послодавац остварује под следећим условима:

Пореско ослобођење из овог члана може да оствари послодавац – привредно друштво, предузетник и предузетник пољопривредник, који је основан, односно регистрован закључно са 31. децембром 2020. године.

По основу зараде, односно личне зараде лица из става 4. овог члана за која је један новоосновани послодавац остварио пореско ослобођење из овог члана, други новоосновани послодавац – привредно друштво, предузетник и предузетник пољопривредник, не може за та лица да оствари пореско ослобођење из овог члана.

Послодавац који користи пореско ослобођење из овог члана, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту ослобођења, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари друге олакшице, укључујући и коришћење субвенција за запошљавање и самозапошљавање.

Послодавац – новоосновано привредно друштво које обавља иновациону делатност у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица може да оствари право на ослобођење од плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде оснивача који су запослени у том новооснованом привредном друштву.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана, послодавац може да оствари за зараде оснивача исплаћене у периоду од 36 месеци од дана када је основано привредно друштво.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана може да се оствари за сваког оснивача по основу његове месечне зараде, и то зараде чији износ није виши од 150.000 динара месечно, а уколико је виши онда по основу дела зараде у висини највише до 150.000 динара.

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана послодавац остварује под следећим условима:

Право на пореско ослобођење из става 1. овог члана може да оствари послодавац – привредно друштво које није повезано ни са једним правним лицем у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица и које не остварује више од 30% свог укупног прихода од других лица која се сматрају повезаним са било којим оснивачем послодавца – привредног друштва.

По основу зараде лица из става 4. овог члана за која је један новоосновани послодавац остварио пореско ослобођење из овог члана, други новоосновани послодавац не може за та лица да оствари ослобођење из овога члана.

Послодавац који користи пореско ослобођење из овог члана, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту ослобођења, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари друге олакшице, укључујући и коришћење субвенција за запошљавање и самозапошљавање.

Послодавац који заснује радни однос са лицем које се у складу са одредбама ст. 5. и 6. овог члана може сматрати квалификованим новозапосленим (у даљем тексту: квалификовано новозапослено лице), ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде квалификованог новозапосленог лица, за зараду исплаћену закључно са 31. децембром 2022. године.

Послодавац из става 1. овог члана је послодавац који у било ком тренутку у периоду од 1. јануара 2020. године до 31. децембра 2022. године са квалификованим новозапосленим лицем из ст. 5. и 6. овог члана закључи уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и који је квалификовано новозапослено лице пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, послодавац који је на дан 31. децембра 2020. године имао највише 30 запослених и који у било ком тренутку у периоду од 1. јануара 2020. године закључно са 31. децембром 2021. године је закључио, односно од 1. јануара 2022. године до 31. децембра 2025. године закључи са квалификованим новозапосленим лицем уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи и који то лице пријави на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде квалификованог новозапосленог лица, за зараду исплаћену закључно са 31. децембром 2025. године.

Послодавац из става 3. овог члана не може да оствари пореско ослобођење по основу зараде исплаћене у периоду од 1. јануара 2023. године до 31. децембра 2025. године за квалификовано новозапослено лице из ст. 5. и 6. овог члана, са којим је закључио уговор о раду после 30. јуна 2021. године, а које је претходно у било ком тренутку после 1. јануара 2020. године било запослено код послодавца који је према редовном годишњем финансијском извештају за 2020. годину имао просечно више од 30 запослених.

Квалификованим новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 31. децембра 2019. године није имало статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан, а које је статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан стекло у периоду од 1. јануара 2020. године до 30. априла 2020. године заснивањем радног односа код послодавца из става 1. овог члана или код другог послодавца.

Квалификованим новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се и лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2020. године није имало статус осигураника запосленог, осигураника самосталних делатности као предузетник, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан, а које је статус осигураника запосленог, односно статус осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан стекло у периоду од 1. маја 2020. године до 31. децембра 2020. године заснивањем радног односа код послодавца из става 1. овог члана или код другог послодавца.

Квалификованим новозапосленим лицем сматра се и лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 31. децембра 2021. године није имало статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач, односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач, односно члан, а које је у том периоду имало статус осигураника самосталних делатности као предузетник, уколико статус осигураника запосленог, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач, односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач, односно члан стекне у периоду од 1. јануара 2022. године до 30. априла 2022. године заснивањем радног односа код послодавца из става 3. овог члана или код другог послодавца који је на дан 31. децембра 2020. године имао највише 30 запослених.

Пореско ослобођење из ст. 1. и 3. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са квалификованим новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. децембра 2019. године.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана може да оствари и послодавац који започне обављање делатности после 31. децембра 2019. године.

Пореско ослобођење из става 3. овог члана може да оствари и послодавац који започне обављање делатности после 31. децембра 2021. године уколико у периоду коришћења ослобођења нема повезана правна лица у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица, а уколико у било ком моменту у том периоду буде имао повезана лица почев од тог момента за наредни период губи право на пореско ослобођење.

Ако у току коришћења пореског ослобођења послодавац смањи број запослених у односу на дан 31. децембар 2019. године, престанком радног односа лица које се не сматра квалификованим новозапосленим лицем, губи право да користи пореско ослобођење за онај број квалификованих новозапослених лица за колико је смањен број запослених у односу на дан 31. децембар 2019. године, при чему, у случају када је пореско ослобођење остварено за више квалификованих новозапослених лица, прво губи ослобођење за оно квалификовано новозапослено лице са којим је раније засновао радни однос.

Изузетно од става 11. овог члана, ако у току коришћења пореског ослобођења послодавац из става 9. или става 10. овог члана смањи број запослених у односу на дан 31. децембар године у којој је започео обављање делатности, престанком радног односа лица које се не сматра квалификованим новозапосленим лицем, губи право да користи пореско ослобођење за онај број квалификованих новозапослених лица за колико је смањен број запослених у односу на дан 31. децембар године у којој је започео обављање делатности, при чему, у случају када је пореско ослобођење остварено за више квалификованих новозапослених лица, прво губи ослобођење за оно квалификовано новозапослено лице са којим је раније засновао радни однос.

Послодавац из става 1. овог члана ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде из става 1. овог члана, на следећи начин:

Послодавац из става 3. овог члана ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде, на следећи начин:

Послодавац из ст. 1, 2. или 3. овог члана, у периоду од 1. јануара 2022. године до 31. децембра 2022. године може за исто квалификовано новозапослено лице да користи ослобођење из става 13. тачка 3) овог члана или ослобођење из става 14. тачка 1) овог члана.

Изузетно од става 14. овог члана, послодавац из става 3. овог члана који користи ослобођење за квалификовано новозапослено лице из става 7. овог члана примењује ослобођење из става 14. овог члана умањено за три процентна поена за сваку годину примене.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореско ослобођење из овог члана.

Квалификованим новозапосленим лицем у смислу ст. 5. и 6. овог члана не сматра се лице које је у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2020. године имало статус корисника старосне, превремене старосне или инвалидске пензије.

Квалификованим новозапосленим лицем у смислу става 7. овог члана не сматра се лице које је у периоду од 1. јануара 2019. године до 30. априла 2022. године имало статус корисника старосне, превремене старосне или инвалидске пензије.

Ослобођење из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Послодавцем у смислу ст. 1. и 3. овог члана сматра се правно лице, предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, представништво, огранак страног правног лица и физичко лице.

Послодавац који заснује радни однос са новозапосленим лицем, ослобађа се обавезе плаћања 70% обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за зараду исплаћену закључно са 31. децембром 2024. године.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице које у периоду од 1. јануара 2019. године до 28. фебруара 2022. године није имало статус осигураника запосленог, осигураника самосталних делатности као предузетник, односно осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан, а које је статус осигураника запосленог, односно статус осигураника самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва који је у радном односу у привредном друштву чији је оснивач односно члан стекло у периоду од 1. марта 2022. године до 31. децембра 2022. године заснивањем радног односа код послодавца из става 1. овог члана или код другог послодавца и које остварује месечну зараду већу од 76.500 динара.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, укључујући накнаде које, у оквиру програма и мера активне политике запошљавања, плаћа Национална служба за запошљавање у складу са законом којим се уређује запошљавање и осигурање за случај незапослености, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореско ослобођење из овог члана.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је од 1. јануара 2019. године имало статус корисника старосне, превремене старосне или инвалидске пензије.

Послодавцем у смислу става 1. овог члана сматра се правно лице, предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, представништво и огранак страног правног лица.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Одредбе члана 7. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 118/2021), којима је додат члан 21з примењују се од 1. марта 2022. године (види члан 28. - 118/2021-4).

Послодавац – правно лице, који у оквиру своје делатности на територији Републике обавља истраживање и развој, ослобађа се обавезе плаћања 70% обрачунатог и обустављеног пореза из зараде лица која су непосредно ангажована на пословима истраживања и развоја, сразмерно времену које таква лица проведу на пословима истраживања и развоја у односу на пуно радно време.

Лицем које је непосредно ангажовано на пословима истраживања и развоја сматра се лице које ради на спровођењу пројекта на начин да је непосредно укључено у идентификовање и решавање одговарајућих процесних или техничких проблема или задатака повезаних са конкретним пројектом.

Ангажовањем на пословима истраживања и развоја у смислу става 2. овог члана не сматрају се активности повезане са директним или индиректним надзором над спровођењем пројекта или активности подршке у вези са спровођењем пројекта.

Истраживањем у смислу става 1. овог члана сматра се оригинално и планирано истраживање предузето у циљу стицања новог научног или техничког знања и разумевања, а развојем примена резултата истраживања или примена другог научног достигнућа или дизајна у циљу производње нових или значајно побољшаних материјала, уређаја, производа, процеса, система или услуга пре приступања комерцијалној производњи или коришћењу.

Ослобођење из става 1. овог члана могу да користе правна лица, која истраживање и развој спроводе за свој рачун и задржавају власништво на нематеријалној имовини која може настати истраживањем и развојем.

Ослобођење из става 1. овог члана не примењује се на зараде исплаћене запосленима ангажованим на активностима истраживања у циљу проналажења и развоја нафте, гаса или минералних залиха у екстрактивној индустрији.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја који су уређени одговарајућим законом, осим када користи ослобођење у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореско ослобођење из овог члана.

Ограничење у праву на коришћење подстицаја у смислу става 7. овог члана не односи се на послодавца који користи право на двоструко признавање трошкова који су непосредно повезани са истраживањем и развојем у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Министар ближе уређује услове и начин остваривања права из овог члана.

НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Одредбе члана 7. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 118/2021), којима је додат члан 21и примењују се од 1. марта 2022. године (види члан 28. - 118/2021-4).

Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине, као и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона.

Обвезник из става 1. овог члана је физичко лице које у уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник), односно на паушално утврђени приход (у даљем тексту: предузетник паушалац).

Обвезником у смислу става 1. овог члана, сматра се и обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства – физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима којима се уређује та област, које води пословне књиге у складу са овим законом и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник пољопривредник).

Обвезником у смислу става 1. овог члана, сматра се и физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, као и свако друго физичко лице које обавља делатност независно од тога да ли је та делатност регистрована и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник друго лице).

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, а за предузетника паушалца то је паушално утврђен приход, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство за обвезника који је дужан да води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона за обвезника који води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.

Паушални приход утврђује се решењем надлежног пореског органа применом критеријума и елемената из члана 41. овог закона.

Предузетник и предузетник пољопривредник може да се определи за исплату личне зараде.

Личном зарадом из става 1. овог члана, у смислу овог закона, сматра се новчани износ који обвезник из става 1. овог члана, исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање увећан за припадајуће обавезе из зараде.

Обвезник из става 1. овог члана који се определи за исплату личне зараде, дужан је да у електронском облику, преко портала Пореске управе достави обавештење о свом опредељењу да врши исплату личне зараде.

Лице које започне обављање делатности, обавештење о опредељењу да врши исплату личне зараде подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи.

Изузетно од става 4. овог члана, лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе пореског идентификационог броја (у даљем тексту: ПИБ) а најкасније до 31. децембра текуће године.

Обавештење из става 3. овог члана доставља се најкасније до 15. децембра текуће године за период од 1. јануара наредне године.

Обвезник из става 1. овог члана који се определи за исплату личне зараде, овакво опредељење не може да мења током пореског периода.

Ако се обвезник из става 1. овог члана определи да престане са исплатом личне зараде, дужан је да о томе у електронском облику, преко портала Пореске управе достави обавештење до 15. децембра текуће године.

У случају из става 8. овог члана, обвезник из става 1. овог члана од 1. јануара године која следи години у којој је доставио обавештење надлежном пореском органу није дужан да врши исплату личне зараде.

Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака, утврђивање износа капиталних добитака који се укључују у опорезиви приход од самосталне делатности и порески третман губитака из ранијих година исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Начин на који обвезници из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалаца, у пореском билансу исказују трансферне цене ближе уређује министар.

Амортизација сталних средстава исказаних у пословним књигама признаје се као расход у износу и на начин утврђен законом којим се уређује порез на добит правних лица и подзаконским актом донетим на основу тог закона.

Лицима повезаним са обвезником из члана 32. овог закона, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица, сматрају се и:

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата која се признаје у расходе у пореском билансу не може бити већа од оне која би настала да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата која улази у приходе у пореском билансу не може бити мања од оне која би се остварила да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Обвезнику који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности у расходе у пореском билансу признају се:

Третман пословног прихода има узимање из пословне имовине које за приватне потребе и личну потрошњу врши обвезник који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности.

Третман пословног расхода има улагање личне имовине обвезника који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности, у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.

У опорезиви приход од самосталне делатности не урачунава се приход који се опорезује сагласно члану 85. став 1. тачка 17) овог закона, а који оствари обвезник пореза на стварни приход од самосталне делатности.

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.

Порески подстицаји по основу улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит правних лица.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности уписан у регистар код надлежног органа, односно организације има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати обвезнику из става 1. овог члана:

Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, обвезнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход.

Право на паушално опорезивање сагласно ст. 1. до 3. овог члана може да оствари обвезник који врши производњу и продају искључиво сопствених производа у оквиру обављања делатности.

У укупни промет обвезника у смислу става 2. тачка 4) овог члана не урачунава се приход који се опорезује сагласно члану 85. став 1. тачка 17) овог закона.

Делатности из ст. 2. и 3. овог члана опредељују се у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, предузетници паушалци се, ради утврђивања висине паушалног прихода као основице пореза на приходе од самосталне делатности, разврставају у групе и то тако да једну групу чине сви предузетници паушалци који обављају исту претежну делатност.

Претежна делатност из става 1. овог члана је делатност која је као таква регистрована у регистру привредних субјеката, односно делатност од чијег обављања је у пореском периоду предузетник паушалац остварио виши износ прихода у односу на ону коју је регистровао као претежну делатност.

Полазна основица за утврђивање висине паушалног прихода по групама одређује се у односу на просечну месечну зараду по запосленом остварену у Републици, граду, општини, односно градској општини, према објављеним подацима републичког органа надлежног за послове статистике за последњих 12 месеци (у даљем тексту: просечна месечна зарада), која се помножи са бројем запослених у Републици, граду, општини, односно градској општини и са коефицијентом делатности, а затим подели са бројем становника у Републици, граду, општини, односно градској општини.

Полазна основица из става 3. овог члана умањује се, односно повећава применом следећих елемената:

Влада уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност а најкасније до 31. децембра текуће године, у електронском облику преко портала Пореске управе.

Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи.

Изузетно од става 2. овог члана, лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе ПИБ а најкасније до 31. децембра текуће године.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.

У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити обвезнику из става 4. овог члана вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник паушалац коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.

Обвезници из члана 32. овог закона дужни су да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене у складу са законом којим се уређује рачуноводство, односно на начин одређен овим законом.

Предузетник из члана 32. став 2. овог закона који порез плаћа на стварни приход, води књиге по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Предузетник пољопривредник и предузетник друго лице из члана 32. ст. 3. и 4. овог закона, води пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом.

Предузетници паушалци дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство .

У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.

Предузетник пољопривредник и предузетник друго лице је дужан да пословне књиге по систему простог књиговодства из члана 44. овог закона води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

Предузетник пољопривредник и предузетник друго лице дужан је да књижење прихода врши најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство.

Предузетник који је дужан да води књиге по систему двојног књиговодства исказује пословне промене у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.

Обвезник из члана 32. овог закона је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Министар ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Обвезници који плаћају порез на стварни приход од самосталне делатности који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар.

Обвезник из члана 32. овог закона је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује обављање плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност.

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли - у нацрту или у материјалу - у гранама примењених уметности, као што су:

Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

Обвезник пореза на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска и сродна права и права индустријске својине) је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.

Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Изузетно од става 1. овог члана, опорезиви приход од ауторских и сродних права на које се порез плаћа самоопорезивањем, изузев тих прихода које остварује обвезник који има статус самосталног уметника у складу са законом којим се уређује област културе, чини бруто приход остварен у кварталу умањен за нормиране трошкове у динарском износу:

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

Изузетно од става 1. овог члана, за приходе од ауторских и сродних права на које се порез плаћа самоопорезивањем, изузев тих прихода које остварује обвезник који има статус самосталног уметника у складу са законом којим се уређује област културе, признају се нормирани трошкови у динарском износу:

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона.

Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику - аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику - власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:

Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од уговорене накнаде од ауторских и сродних права на које се порез плаћа самоопорезивањем, за које се нормирани трошкови признају у складу са чланом 56. став 2. тачка 2) овог закона, износи 10%.

Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник - аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавања нормираних, односно стварних трошкова.

Приходом од капитала сматрају се:

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала утврђен у складу са законом који уређује опорезивање добити правних лица.

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и преостала нето вредност имовине отвореног инвестиционог фонда, односно алтернативног инвестиционог фонда који нема својство правног лица, која се након распуштања тог инвестиционог фонда расподељује члановима сразмерно њиховим инвестиционим јединицама, а која је изнад документоване набавне вредности тих инвестиционих јединица.

Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Опорезиви приход од капитала чини новчани или неновчани износ оствареног прихода.

Ако су приходи од капитала остварени у неновчаном облику, вредност тих прихода се утврђује према тржишној вредности права, добара, односно услуга на дан остваривања прихода.

Стопа пореза на приходе од капитала износи 15%.

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности.

Приход од непокретности из става 1. овог члана је остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, приходи које од издавања непокретности оствари обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, опорезују се као приход од самосталне делатности.

Непокретностима из става 1. овог члана сматрају се:

Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Обвезником у смислу става 1. овог члана сматра се и физичко лице које остварује приход од изнајмљивања станова и соба за период дужи од 30 дана, а које сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам не пружа угоститељске услуге.

Опорезиви приход од непокретности, укључујући и приход од изнајмљивања станова и соба за период дужи од 30 дана, чини бруто приход из члана 65а став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%.

Изузетно од става 1. овог члана, у опорезиви приход не урачунава се приход по основу пружања услуга смештаја за период до 30 дана који има порески третман сагласно члану 84б овог закона.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Опорезиви приход од непокретности који оствари обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, чини разлика између закупнине коју остварује и закупнине коју плаћа закуподавцу.

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Капитални добитак, односно губитак у смислу овог закона представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:

Под преносом из става 1. овог члана сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду.

Другим преносом уз накнаду у смислу става 2. овог члана, сматра се и сваки унос неновчаног улога у правно лице.

Обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. овог члана.

Капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене процента права, односно учешћа у капиталу, обвезник може да оствари у односу на процентуални део права који је непрекидно најмање десет година имао у власништву, односно део удела по основу кога је непрекидно најмање десет година имао право учешћа у капиталу, у проценту који је једнак проценту који је иницијално стечен најмање десет година пре продаје права, односно удела.

Изузетно од става 1. тачка 5) овог члана, право на пореско изузимање не остварује се у случају када члан друштва пренесе удео или акције, односно део удела или акција које има у друштву, а по основу тог преноса друштво стиче сопствене уделе, односно акције у смислу закона којим се уређују привредна друштва.

Промена номиналне вредности права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана не сматра се променом процента права, односно учешћа у капиталу из става 2. овог члана.

Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.

Код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код преноса непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана преноса и које може да документује.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно законима којима се уређују инвестициони фондови.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао куповином, а којима се тргује на регулисаном тржишту капитала у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала), набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана од дана који претходи продаји хартије од вредности.

Ако у периоду из става 5. није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао , а којима се не тргује на тржишту капитала, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности, сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.

Изузетно од ст. 5, 6. и 7. овог члана, уколико је обвезник стекао хартије од вредности које су биле предмет опорезивања у складу са чланом 14. овог закона, односно ослобођене од опорезивања у смислу члана 18. став 1. тачка 11) и став 2. овог закона, набавну цену чини збир износа документоване повлашћене цене по којој је обвезник стекао такве акције и основице на коју је плаћен порез на зараду у смислу члана 14. овог закона умањене за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања збир износа документоване повлашћене цене по којој је обвезник стекао такве акције и основице на коју је плаћен порез на зараду у смислу члана 14. овог закона.

Изузетно од става 8. овог члана, у случају преноса уз накнаду акција или удела нерезидентних привредних друштава, односно хартија од вредности чији издавалац није порески резидент Републике, уколико резидентни обвезник у време стицања тих акција, удела, односно хартија од вредности, као и најмање шест месеци по њиховом стицању није био резидент Републике, набавном ценом сматра се њихова тржишна вредност на дан када је постао порески резидент Републике.

Код преноса дигиталне имовине набавном ценом сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао учествовањем у пружању услуга рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине), набавном ценом сматра се износ трошкова које је обвезник имао у вези са стицањем предметне дигиталне имовине и које може да документује.

Изузетно од става 10. овог члана, у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао учествовањем у пружању услуга рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине), која је била предмет опорезивања у складу са чланом 85. став 1. тачка 16) овог закона, набавном ценом сматра се основица на коју је плаћен порез на други приход у смислу члана 85. овог закона.

Изузетно од става 10. овог члана, у случају преноса дигиталне имовине коју је обвезник стекао од послодавца или од повезаног лица са послодавцем без накнаде или по повлашћеној цени, а које примање је било предмет опорезивања у складу са чланом 14. овог закона, набавну цену чини збир износа документоване цене по којој је обвезник стекао дигиталну имовину и основице на коју је плаћен порез на зараде у смислу члана 14. овог закона.

Набавна цена акција, односно удела стечених у статусној промени сходно члану 72а став 1. тачка 6) овог закона, је једнака набавној цени акција, односно удела у привредном друштву преносиоцу, које су замењене за стечене акције, односно уделе у привредном друштву стицаоцу.

Набавном ценом акција или удела стечених по основу преноса имовинских права на које се односи пореско ослобођење из члана 79б овог закона, сматра се тржишна вредност тих права утврђена од стране овлашћеног проценитеља за потребе њиховог уноса као неновчаног улога у капитал привредног друштва резидента Републике.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Изузетно од става 15. овог члана код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавна цена ревалоризује се за сваку годину почевши од 1. јануара године која следи години у којој је извршено улагање до дана преноса.

За хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 5, односно става 6. овог члана, набавна цена ревалоризује се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало до дана преноса.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, а ако не може да се утврди та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца, утврђена од стране надлежног пореског органа.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је обвезник право, удео или хартију од вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавну цену утврдиће надлежни порески орган према тржишној вредности тог права, удела или хартије од вредности на дан 24. јануара 1994. године.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.

Набавна цена права, удела или хартије од вредности које је обвезник стекао сагласно ст. 1. до 3. овог члана, увећава се у складу са чланом 74. ст. 15. до 17. овог закона.

Набавна цена хартија од вредности које запослени добије без накнаде од послодавца или од с послодавцем повезаног лица у смислу члана 18. став 1. тачка 11) и став 2. овог закона, је нула динара, осим у случају из члана 74. став 8. овог закона.

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.

Стопа пореза на капитални добитак износи 15%.

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности.

Пребијање капиталног губитка са капиталним добитком из става 1. овог члана може се извршити у случају када обвезник прво оствари капитални губитак, а касније оствари капитални добитак.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година у које се урачунава и година у којој је остварен првобитни капитални губитак у вези са којим се врши пребијање са капиталним добитком, на рачун будућих капиталних добитака.

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, у Републици, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Обвезник који новчана средства остварена продајом дигиталне имовине у року од 90 дана од дана продаје уложи у основни капитал привредног друштва резидента Републике у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно у капитал инвестиционог фонда основаног у складу са законима којима се уређују инвестициони фондови, а чији се центар пословних и инвестиционих активности налази на територији Републике, ослобађа се 50% пореза на капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје дигиталне имовине, новчана средства остварена продајом дигиталне имовине уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај 50% плаћеног пореза на капитални добитак.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, у случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права.

Министар ближе уређује остваривање права на пореско ослобођење и губитак права из овог члана.

Обвезник који имовинска права из члана 72. став 1. тачка 2) овог закона у целости унесе као неновчани улог у капитал привредног друштва резидента Републике, где је тржишна вредност тих права за потребе тог уноса утврђена проценом од стране овлашћеног проценитеља, ослобађа се пореза на капитални добитак остварен тим преносом.

У случају да привредно друштво које је право из члана 72. став 1. тачка 2) овог закона стекло на начин из става 1. овог члана, то право у целини отуђи у року од две године од дана његовог стицања, односно у истом периоду то право уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршило повезаном лицу или лицу чији је власник његово повезано лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, обвезник губи право на претходно остварено ослобођење и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права, при чему ће се сматрати да је пореска обавеза доспела у моменту уноса ових права у капитал тог привредног друштва.

Министар ближе уређује остваривање права на пореско ослобођење и губитак права из овог члана.

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, односно ако у основни капитал привредног друштва, односно у капитал инвестиционог фонда у смислу члана 79а овог закона уложи само део средстава остварених продајом дигиталне имовине, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака, приходи по основу пружања угоститељских услуга у складу са законима којима се уређују туризам и угоститељство, приходи помораца и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона којим се уређују игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета.

Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту, од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се примања по основу:

Опорезиви приход за примања из ст. 1. и 2. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 50%.

Приходима од угоститељских услуга сматрају се приходи које физичко лице сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам оствари од пружања угоститељских услуга у угоститељском објекту домаће радиности и објекту сеоског туристичког домаћинства.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се приходи које физичко лице сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам оствари од услуга смештаја у угоститељском објекту домаће радиности и објекту сеоског туристичког домаћинства у периоду до 30 дана.

Угоститељским објектом домаће радиности и објектом сеоског туристичког домаћинства у смислу ст. 1. и 2. овог члана сматра се угоститељски објекат домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објекат сеоског туристичког домаћинства, у смислу закона којима се уређују угоститељство и туризам.

Обвезник пореза је физичко лице које остварује приходе из ст. 1. и 2. овог члана.

Опорезиви приход за календарску годину чини износ 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици у години која претходи години за коју се утврђује порез, помножен бројем појединачних лежајева, односно камп парцела и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места сагласно законима којима се уређују угоститељство и туризам.

Министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за послове туризма споразумно уређују ближе услове, критеријуме и елементе за опорезивање прихода из става 5. овог члана.

Приходима помораца, у смислу овог закона, сматрају се приходи које, од страног налогодавца, оствари физичко лице по основу обављања послова на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе.

Обвезник пореза је физичко лице које остварује приходе из става 1. овог члана, радећи као члан посаде или обављајући друге послове као помоћно особље на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе.

Број дана проведених на бродовима и другим пловилима из ст. 1. и 2. овог члана, као и врста послова које је обвезник обављао, доказују се на основу података из поморске књижице, коју оверава надлежни орган или других докумената које издаје надлежни орган за послове саобраћаја, у складу са прописима којим се уређује поморска пловидба.

Висина прихода физичких лица из става 2. овог члана, по врсти послова које обављају утврђује се на дневном нивоу, подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове саобраћаја, имајући у виду прихваћене међународне стандарде.

Опорезиви приход обвезника из става 2. овог члана за календарску годину представља збир прихода на дневном нивоу утврђених у складу са ставом 4. овог члана, према броју дана проведених на бродовима и другим пловилима из ст. 1. и 2. овог члана у тој календарској години.

Обвезници из става 2. овог члана који обављају послове на бродовима и другим пловилима из ст. 1. и 2. овог члана, дуже од 174 дана у календарској години за коју се утврђује и плаћа порез, ослобођени су од плаћања пореза на приходе из овог члана.

Осталим приходима, у смислу овог закона, сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито:

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 3. овог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 15) овог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, укључујући и приход по основу прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, као и узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

Изузетно од става 3. овог члана, опорезиви приход из:

Изузетно од става 1. тачка 13) овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања у сврху обављања послова за домаћег исплатиоца, односно за лице које упућује на пут, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. став 1. тач. 2) до 5) овог закона, ако се исплата врши физичким лицима, односно за физичка лица која нису запослена код исплатиоца, и то:

Под накнадом по основу сарадње у смислу тачке 5) став 6. овог члана не подразумева се накнада за котизацију за присуствовање догађају којим се реализује сарадња.

Изузетно од става 1. овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на примање физичког лица – клијента банке (у даљем тексту: дужник) када банка отпише потраживање према дужнику под условима под којима се на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита сагласно одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица.

Порез на друге приходе не плаћа се ни у случају отписа преосталог дела потраживања банке од дужника, који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

Порез на друге приходе не плаћа се ни у случају отписа дела потраживања који банка има према дужнику по основу кредита када, сагласно међусобном вансудском поравнању, дужник исплати део потраживања који банка има према њему а преостали део тог потраживања банка отпише.

На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, обрачунати порез умањује се за 40%.

Опорезиви приход из става 1. тачка 11) овог члана који физичко лице оствари по основу награде и других давања физичким лицима, чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.

Опорезиви приход из става 1. тачка 12) овог члана који физичко лице оствари по основу примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа, чини разлика између оствареног примања и неопорезивог износа, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.

Изузетно од става 1. тачка 15) овог члана, не опорезују се приходи од продаје пољопривредних и шумских производа и услуга, укључујући и приход по основу прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, као и узгајања и продаје печурака, пчелињег роја (пчела) и пужева, које остваре физичка лица:

Налогодавцем у смислу става 1. тачка 17) овог члана сматра се домаће, односно страно правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директно или индиректно ангажовало предузетника или предузетника паушалца за обављање послова.

Налогодавцем у смислу става 1. тачка 17) овог члана не сматра се домаће или страно правно лице, предузетник или предузетник паушалац које је директни исплатилац накнаде предузетнику или предузетнику паушалцу, а које такву накнаду исплаћује у вези са извршавањем послова заступања или посредовања за рачун другог лица и за такав посао не наплаћује од тог другог лица или од предузетника или предузетника паушалца ништа осим уобичајене заступничке или посредничке провизије.

У случају из става 16. овог члана, налогодавцем и исплатиоцем накнаде сматра се лице за чији рачун се врши исплата накнаде предузетнику или предузетнику паушалцу.

Изузетно од одредаба става 1. тачка 17) овог члана, накнада коју оствари предузетник или предузетник паушалац који према закону који уређује релевантну делатност коју он обавља не може да буде у радном односу код налогодавца, не сматра се другим приходом у смислу овог члана.

Стопа пореза на остале приходе износи 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе:

Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.

Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године, општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. маја наредне године .

На основу података из службених евиденција порески орган уноси податке у пореску пријаву из става 1. овог члана и поставља је на портал Пореске управе најкасније до 1. априла године која следи години за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана.

Порески обвезник је у обавези да изврши измену, односно допуну пореске пријаве из става 2. овог члана, у делу у коме нису исказани тачни и одговарајући подаци и након тога поднесе пореску пријаву у електронском облику преко портала Пореске управе.

Уколико порески обвезник у року из става 1. овог члана не поднесе пореску пријаву, Пореска управа подноси пореску пријаву за то лице.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који води пословне књиге у складу са чланом 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да пореску пријаву и порески биланс поднесе надлежном пореском органу најкасније до 15. априла године која следи годину за коју се утврђује порез.

Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од дана почетка обављања делатности.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности који у току године започне обављање самосталне делатности, опредељује се за паушално опорезивање у пријави за регистрацију надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, у ком случају се сматра да је поднео пореску пријаву за паушално опорезивање.

Обвезник из члана 32. овог закона, осим предузетника паушалца, који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности, за период од почетка пореског периода до дана престанка, односно прекида обављања самосталне делатности.

Обвезник у смислу члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да у пореској пријави из става 3. овог члана искаже и износ обрачунатог и плаћеног пореза у пореском периоду до дана прекида, односно престанка обављања самосталне делатности, као и да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.

Предузетник друго лице коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. ст. 1. до 3. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност.

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Обвезник који у току године изврши пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од:

Обвезник који у току године изврши пренос дигиталне имовине по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 120 дана од истека квартала у којем је остварен приход по основу преноса дигиталне имовине.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, рок за подношење пореске пријаве је 120 дана од дана продаје непокретности по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79. став 1. овог закона, односно од дана продаје дигиталне имовине по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79а став 1. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, за пренос права које је предузетник, предузетник пољопривредник и предузетник друго лице евидентирао у пословним књигама не подноси се пореска пријава из става 1. овог члана, већ се подаци о капиталном добитку, односно губитку исказују у пореском билансу.

Предузетник паушалац дужан је да посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке.

Пореска пријава са обрачунатим порезом за који је чланом 100а став 1. тачка 2) подтач. (2) и (3) и тачка 3) и став 2. овог закона утврђена обавеза самоопорезивања, подноси се у року од 30 дана од дана остваривања прихода.

Изузетно од става 6. овог члана, пореска пријава за приходе од уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем, у којој се исказују опредељени нормирани трошкови сагласно члану 56. став 2. и члану 85. став 5. тачка 2) овог закона, подноси се у року од 30 дана од истека квартала у коме су ти приходи остварени.

Изузетно од става 6. овог члана, пореска пријава за приходе из члана 84в овог закона, подноси се најкасније у року од 30 дана од истека трећег квартала текуће године за приходе остварене у претходној години.

Организатор тржишта капитала у смислу закона којим се уређује тржиште капитала дужан је да у року од 30 дана од истека сваког календарског полугодишта Пореској управи – централи у електронском облику достави извештај о преносу хартија од вредности извршеном у том полугодишту.

Облик и садржај извештаја из става 9. овог члана прописује министар.

Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона који је поднео пореску пријаву из става 1. овог члана, коме се не промене елементи од значаја за висину пореске обавезе за наредну годину, није дужан да поднесе пореску пријаву за наредну годину.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона коме се у току године промене елементи од значаја за висину пореске обавезе, дужан је да о томе обавести порески орган подношењем пореске пријаве у року од 15 дана од дана настанка промене.

Обвезник из члана 84б став 4. овог закона који у току године престане да пружа угоститељске услуге, дужан је да о томе обавести порески орган подношењем пореске пријаве у року од 15 дана од дана када престане да пружа угоститељске услуге у складу са законом којим се уређује угоститељство.

Обвезник - нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе, односно према боравишту обвезника, односно према пребивалишту, односно седишту пореског пуномоћника.

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво, огранак и др.), као и државни органи и организације.

По основу прихода лица из члана 100а став 5. овог закона обавезу обрачунавања и плаћања пореза по одбитку има домаће правно лице, као и део правног лица односно пословна јединица нерезидентног правног лица из става 2. овог члана, у моменту када послодавцу из друге државе исплати износ за накнаду трошкова за рад само у случају када се порез претходно не плати самоопорезивањем сагласно члану 100а став 5. овог закона, без обзира на то да ли је истекао рок из члана 95. став 6. и члана 114. став 1. овог закона.

По решењу надлежног пореског органа утврђује се и плаћа порез на:

Самоопорезивањем утврђују се и плаћају порези на:

Обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, дужан је да сам обрачуна и уплати порез по одбитку по одредбама овог закона, ако порез не обрачуна и не уплати исплатилац прихода.

Обавезу обрачунавања и плаћања пореза у складу са ставом 2. овог члана, обвезник пореза има и у случају ако порез по одбитку не обрачуна и не уплати други исплатилац, као и ако приход оствари од лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

Порез на зараду и друге приходе из ст. 1. и 2. овог члана, утврђује се и плаћа на приход који је обвезник примио, односно из прихода из ког је дужан да плати припадајуће обавезе.

Обавезу обрачунавања и плаћања пореза има и обвезник – лице које је упућено, односно послато на рад код домаћег правног лица, по основу зараде и других примања које остварује од послодавца из друге државе који га је упутио, односно послао на рад у Републику код домаћег правног лица.

Изузетно од става 5. овог члана, обвезник нема обавезу обрачунавања и плаћања пореза када је порез плаћен сагласно члану 99. став 3. овог закона.

Порез на приходе од уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем, за које је опорезиви приход утврђен сагласно члану 55. став 2. и члану 85. став 5. тачка 2) овог закона, плаћа се на приход који је обвезник остварио у кварталу.

По основу прихода из става 1. тачка 2) подтачка (1) овог члана остварених у сваком посебном кварталу подноси се пореска пријава у којој се обвезник опредељује за једну пореску основицу, и то утврђену сагласно члану 55. став 2. тачка 1) и члану 85. став 5. тачка 2) подтачка (1) или сагласно члану 55. став 2. тачка 2) и члану 85. став 5. тачка 2) подтачка (2) овог закона.

Порез на приходе из члана 84в овог закона утврђује се и плаћа на опорезиви приход из члана 84в став 5. овог закона, за календарску годину.

Изузетно од става 9. овог члана, обвезник из члана 84в став 6. овог закона нема обавезу плаћања пореза на приходе из члана 84в овог закона.

Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

За приходе од капитала по основу камате, банка је дужна да обрачуна и плати порез по одбитку у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, односно да плати обрачунати порез најкасније првог наредног дана када ради платни промет ако у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, платни промет није радио.

Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.

Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по одбитку на приходе које остварује правно лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.

Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка - члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентни обвезник накнадно достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 5. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.

Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана за упис у регистар из става 1. овог члана.

Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима.

Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог члана ближе уређује министар.

Порез на паушално утврђен приход од самосталне делатности порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената утврђених у складу са чланом 41. овог закона.

Dо доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из става 1. овог члана дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Порез на капиталне добитке надлежни порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве као и на основу других података.

Обвезник пореза на капитални добитак у пореској пријави исказује податке о цени оствареној преносом права, удела и хартија од вредности и њиховој набавној цени и право на пореско ослобођење.

Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже надлежни порески орган.

Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1, члана 79а став 1, члана 79б став 1. и члана 80. овог закона, утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу документације о решавању стамбеног питања, односно документације о улагању средстава остварених продајом дигиталне имовине, односно о уносу неновчаног улога у капитал привредног друштва, приложене уз пореску пријаву.

Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. и члана 79а став 2. овог закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о решавању стамбеног питања, односно документација о улагању средстава остварених продајом дигиталне имовине.

Приход по основу пружања угоститељских услуга утврђује се на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената из члана 84б овог закона, као и на основу других података.

Dо доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из члана 84б овог закона дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Обвезник из члана 84б овог закона који у току године започне пружање угоститељских услуга дужан је да плаћа порез почев за наредни квартал у односу на онај у коме је почео да пружа услуге.

У случају када у току године дође до промене елемената који су од значаја за висину пореске обавезе, порески орган решењем утврђује нову пореску обавезу која се плаћа почев за наредни квартал у односу на квартал у коме је дошло до промене елемената од значаја за висину пореске обавезе.

У случају када у току године престане да пружа угоститељске услуге, обвезник је дужан да изврши пореску обавезу закључно за квартал у коме је престао да пружа услуге.

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

Обвезник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да у складу са овим законом у пореској пријави обрачуна:

Обвезник из става 1. овог члана висину месечне аконтације утврђује као једну дванаестину коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке.

Ако је обвезник из става 1. овог члана у пореском периоду обављао делатност краће од дванаест месеци висину месечне аконтације утврђује као количник коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке и броја месеци обављања делатности у претходном пореском периоду.

У случају из става 3. овог члана у број месеци обављања делатности урачунава се сваки месец у којем је обвезник обављао делатност без обзира на број дана обављања делатности у том месецу.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио мање пореза од коначно обрачунатог пореза, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио више пореза од коначно обрачунатог пореза, више плаћени порез представља аконтацију за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

Dо утврђивања коначно обрачунатог пореза предузетник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона дужан је да плаћа порез у висини месечне аконтације утврђене за претходни порески период.

Ако је висина месечне аконтације утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана већа, односно мања од месечне аконтације коју је платио у складу са ставом 7. овог члана, обвезник је дужан да месечну аконтацију за текући порески период увећа, односно умањи тако да збир плаћених аконтација од почетка до краја текућег пореског периода буде једнак као да је од почетка текућег пореског периода плаћао аконтације утврђене на начин из ст. 2. до 4. овог члана.

Обавеза плаћања увећане, односно умањене месечне аконтације из става 8. овог члана настаје у месецу који следи месец у којем је поднета пореска пријава.

Обвезник из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона који у току године започне обављање делатности висину месечне аконтације утврђује сходном применом члана 111. овог закона а на основу података из пореске пријаве коју подноси у складу са чланом 94. став 1. овог закона.

Ако у текућем пореском периоду дође до значајних промена у пословању, пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације предузетник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона може, по подношењу пореске пријаве из члана 111. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Најкраћи период за који се саставља порески биланс из става 2. овог члана је месец дана.

Обвезник из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 2. овог члана за месец у коме је пријава поднета.

Обвезник пореза који се у складу са овим законом утврђују самоопорезивањем, у пореској пријави исказује податке о врсти и висини оствареног прихода и друге податке од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, као и висину пореске обавезе утврђене у складу са овим законом у зависности од врсте прихода.

Порези које у складу са овим законом обвезник утврђује самоопорезивањем плаћају се најкасније до истека рока за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге из члана 43. ст. 2. и 3. овог закона месечну аконтацију пореза плаћа у року од 15 дана по истеку сваког месеца.

За порез по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.

За порез на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.

Лице које са или без накнаде преузме део или целокупну имовину којом обвезник из члана 32. овог закона обавља делатност јемчи солидарно за обавезе обвезника из члана 32. овог закона настале обављањем делатности пре преузимања имовине до висине вредности преузете имовине, а обвезник из члана 32. овог закона који престаје да обавља делатност дужан је да пре брисања из прописаног регистра измири све своје пореске обавезе настале током обављања делатности.